Anksioznost kod dece: znaci, uzroci i kako roditelji mogu da pomognu

Anksioznost kod dece je jak i dugotrajan strah ili briga koja ometa svakodnevni život: školu, san, igru i odnose sa drugima. Najčešće se prepoznaje po izbegavanju situacija, stalnoj potrebi za umirivanjem i telesnim tegobama kao što su bolovi u stomaku ili glavobolja. Svako dete se ponekad plaši, ali kada strah počne da određuje šta dete sme i može da radi, vreme je da mu pomognemo.

Kako razlikovati običan strah od anksioznosti?

Strahovi su deo odrastanja. Malo dete se plaši odvajanja od roditelja, predškolac mraka, a školarac ocena ili toga šta će drugi misliti. To je normalno i obično prolazi samo.

O anksioznosti govorimo kada:

• strah je jači nego što situacija opravdava,
• traje nedeljama ili mesecima,
• dete izbegava sve više situacija,
• strah ometa školu, san, druženje ili porodični život.

Koji su znaci anksioznosti kod dece?

Deca retko kažu „anksiozan sam“. Anksioznost se kod njih vidi kroz ponašanje i telo:

Telesni znaci:

• bolovi u stomaku, mučnina, glavobolja, posebno ujutru pred školu,
• teškoće sa uspavljivanjem, noćne more, buđenje tokom noći,
• napetost, umor, ubrzano disanje u stresnim situacijama.

Emocionalni i ponašajni znaci:

• stalna zabrinutost i pitanja „šta ako...“,
• potreba da roditelj stalno uverava da će sve biti u redu,
• izbegavanje škole, rođendana, treninga ili novih situacija,
• prijanjanje uz roditelja i teškoće sa odvajanjem,
• perfekcionizam i veliki strah od greške ili loše ocene,
• razdražljivost, plač ili ispadi besa kada se dete nađe u situaciji koje se plaši.

Kada se pojave telesne tegobe, prvo ih proverite kod pedijatra. Ako lekar isključi telesne uzroke, a tegobe se ponavljaju pred iste situacije, vredi pogledati i emocionalnu stranu.

Zašto se javlja anksioznost?

Retko postoji jedan uzrok. Najčešće se kombinuje više stvari:

• temperament - neka deca su po prirodi osetljivija i opreznija,
• promene i stres - selidba, novi razred, razvod roditelja, bolest u porodici, gubitak,
• pritisak i očekivanja - u školi, sportu ili od samog sebe,
• porodična atmosfera - deca vrlo precizno osećaju napetost odraslih, čak i kada se o njoj ne govori.

U radu polazim od sistemskog pristupa, jer dečja anksioznost često ima veze sa onim što se dešava oko deteta, a ne samo u njemu. Zato u rad uključujem i roditelje.

Kako roditelji mogu da pomognu?

1. Priznajte osećanje. „Vidim da se plašiš“ pomaže više od „nema razloga da se plašiš“.
2. Ne rešavajte sve umesto deteta. Izbegavanje donosi olakšanje danas, ali hrani strah sutra.
3. Idite malim koracima. Ako se dete plaši rođendana, prvi korak može biti da ode na pola sata, uz dogovor da ga vi čekate.
4. Pohvalite hrabrost, ne samo rezultat. Važno je da je pokušalo, a ne samo kako je prošlo.
5. Čuvajte rutinu. Redovan san, obroci i predvidiv dan smanjuju napetost.
6. Pazite na sopstvenu brigu. Deca uče kako se nosimo sa strahom gledajući nas. Kada se roditelj smiri, lakše se smiruje i dete.

Kako izgleda rad sa anksioznim detetom?

Kroz razgovor, igru i odgovarajuće tehnike dete uči da prepozna šta oseća, da imenuje strah i da postepeno isprobava ono čega se plaši. Roditelji dobijaju konkretne smernice kako da ga podrže kod kuće, a da ne pojačavaju izbegavanje.

Kroz dodatne edukacije posebno sam se usavršavala u oblasti anksioznosti kod dece, a o mom radu sa decom i porodicama više možete pročitati na stranici o meni. Za stariju decu i tinejdžere pogledajte i stranicu adolescentne krize.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ne čekajte da anksioznost „preraste“. Potražite podršku ako strah traje nedeljama, ako dete izbegava školu ili društvo, ako ima česte tegobe bez telesnog uzroka ili ako osećate da vaši pokušaji ne pomažu.

Važno: ako dete govori o tome da ne želi da živi ili da želi da se povredi, nemojte čekati. Pozovite Hitnu pomoć na 194 ili se javite u najbližu hitnu službu.

Ako ste iz Kragujevca ili okoline, pišite mi preko stranice za kontakt. Roditelji mogu da dođu i prvi put sami, da zajedno procenimo kako da pomognemo detetu.