Da li mogu da pomognem osobi koja ne želi pomoć?

Ne možete je naterati da se promeni, ali možete uticati na okolnosti u kojima donosi odluke. Kada porodica prestane da ublažava posledice i počne jasno da govori šta je prihvatljivo, osoba sa zavisnošću češće uviđa da ima problem. Rad sa porodicom ima smisla i kada ona još nije spremna da dođe.

Da li sam ja kriv što je moj partner ili dete razvilo zavisnost?

Ne. Zavisnost nastaje iz mnogo faktora i niko je ne izaziva sam. Porodica ipak može nesvesno da učestvuje u njenom održavanju, i upravo tu postoji prostor za promenu. Cilj rada nije traženje krivca, nego razumevanje šta možete drugačije.

Kako zaštititi decu kada jedan roditelj ima problem sa zavisnošću?

Deci je potrebno da čuju, primereno uzrastu, da nisu ona kriva i da odrasli brinu o problemu. Važni su predvidivost, sigurnost i bar jedna odrasla osoba na koju mogu da se oslone. Ako postoji nasilje ili opasnost, bezbednost dece je prioritet i treba se obratiti nadležnim službama.

Da li i drugi članovi porodice mogu da dođu na razgovor?

Mogu. Ponekad radim samo sa jednim članom porodice, a ponekad sa partnerima, roditeljima ili celom porodicom zajedno. Ko će učestvovati i u kom trenutku, dogovaramo zajedno, u zavisnosti od toga šta je u datom trenutku korisno i bezbedno.

Podrška porodici osobe sa zavisnošću, Kragujevac

Podrška porodici je psihoterapijski rad sa supružnicima, roditeljima i drugim bliskim osobama nekoga ko ima problem sa alkoholom, kockanjem, video-igrama ili prekomernim korišćenjem interneta. Možete doći i kada osoba sa zavisnošću još ne želi pomoć. Cilj je da zaštitite sebe i decu, da prestanete da nesvesno održavate problem i da otvorite prostor za promenu.

Kome je namenjena podrška porodici?

Namenjena je svima koji žive pored zavisnosti i osećaju da više ne znaju šta da rade. Najčešće mi se javljaju:

supruge i supruzi koji pitaju „muž pije, šta da radim“ ili „žena kocka, a krije dugove“,
roditelji čije dete „stalno igra igrice“ ili je u problemu sa klađenjem,
roditelji odraslih sinova i ćerki koji i dalje žive sa njima i zavise od njih,
odrasla deca roditelja koji piju ili kockaju,
braća, sestre i partneri koji ne znaju kako da pomognu.

Kako zavisnost utiče na porodicu?

Zavisnost postepeno menja celu porodicu, a ne samo osobu koja pije, kocka ili igra. Porodica se prilagođava da bi preživela: neko preuzima sve obaveze, neko stalno kontroliše, neko ćuti da ne bi bilo svađe.

Česta iskustva članova porodice:

stalna napetost i iščekivanje sledeće krize,
stid, skrivanje problema pred rodbinom i okolinom,
osećaj krivice i odgovornosti za tuđe ponašanje,
iscrpljenost, nesanica, zanemarivanje sopstvenog zdravlja,
finansijski problemi i nepoverenje,
deca koja prerano odrastaju ili se povlače.

U svakodnevnom govoru za ovakav obrazac ponekad se koristi izraz kodependentnost. Bez obzira na naziv, to su razumljive reakcije na tešku situaciju, a ne lična mana.

Kako da pomognem osobi sa zavisnošću, a da ne održavam problem?

Najviše pomažete kada prestanete da preuzimate posledice umesto nje i kada jasno, mirno i dosledno govorite šta prihvatate, a šta ne. To je teško, jer je prirodno želeti da zaštitite voljenu osobu.

Ono što obično održava zavisnost:

vraćanje dugova i pravdanje izostanaka,
pretnje koje se ne sprovode,
svakodnevne rasprave dok je osoba pod uticajem,
preuzimanje svih njenih obaveza.

Ono što obično pomaže:

razgovor o konkretnim posledicama, u mirnom trenutku,
jasne granice i doslednost u njihovom poštovanju,
briga o sopstvenom zdravlju i podršci,
zaštita dece i osnovnih finansija porodice,
spremnost da se podrži svaki korak ka pomoći.

Kako izgleda rad sa porodicom?

Rad se zasniva na sistemskom pristupu, koji posmatra porodicu kao celinu u kojoj promena jednog člana utiče na sve ostale. Ne tražimo krivca, nego obrasce koji su se razvili i resurse koje porodica već ima.

Rad može da izgleda različito:

individualni razgovori sa jednim članom porodice,
zajednički razgovori partnera ili roditelja,
susreti cele porodice, kada je to korisno i bezbedno,
uključivanje osobe sa zavisnošću kada bude spremna.

Tokom rada gradimo jasniju komunikaciju, granice koje je moguće održati i plan za krizne situacije. Kada osoba sa zavisnošću započne oporavak, podrška porodici pomaže da se promena održi i da se poverenje postepeno obnovi.

Šta ako postoji nasilje?

Bezbednost je uvek na prvom mestu. Ako trpite nasilje ili su ugrožena deca, obratite se policiji, centru za socijalni rad ili drugim nadležnim službama. Psihoterapijski rad ne zamenjuje zaštitu, ali može biti deo podrške nakon što je bezbednost obezbeđena.

U hitnoj situaciji: ako je nečiji život ili zdravlje u neposrednoj opasnosti, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili se javite u najbližu hitnu službu.

Da li je razgovor poverljiv?

Da. Ono što podelite ostaje između nas i ne prenosi se osobi sa zavisnošću niti drugim članovima porodice bez vašeg pristanka. Kada radimo sa više članova porodice, pravila o poverljivosti dogovaramo na početku.

Prvi korak

Ne morate čekati da bliska osoba bude spremna. Pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor. Više o pojedinačnim zavisnostima pročitajte na stranicama zavisnost od alkohola, zavisnost od kockanja, zavisnost od video-igara i zavisnost od interneta, ili se vratite na pregled psihoterapija kod bolesti zavisnosti.