Porodična psihoterapija

Porodična psihoterapija je oblik rada u kome se porodica posmatra kao celina, a ne kao skup pojedinaca. Koristi se kada problem jednog člana, na primer deteta, tinejdžera ili roditelja, utiče na sve, ili kada porodica prolazi kroz krizu i promene. Umesto traženja krivca, zajedno tražimo obrasce koji održavaju problem i snage koje porodici pomažu da ga prevaziđe.

Kada je korisna porodična psihoterapija?

Kada osećate da se porodica „zaglavila“ i da pokušaji da se stvari promene ne daju rezultat. Porodice mi se najčešće obraćaju u sledećim situacijama:

• dete ili tinejdžer ima probleme u ponašanju, školi ili raspoloženju,
• česti sukobi između roditelja i dece ili između braće i sestara,
• razvod, nova partnerska veza roditelja, spajanje porodica,
• bolest, smrt ili gubitak u porodici,
• selidba, odlazak dece od kuće, penzionisanje,
• zavisnost jednog člana porodice,
• teškoće u komunikaciji i osećaj udaljenosti.

Zašto se u rad uključuje cela porodica?

Zato što se ponašanje svakog člana porodice oblikuje u odnosu na ostale. Dete koje se buni, roditelj koji stalno kontroliše i roditelj koji se povlači često su deo istog kruga, iako svako vidi samo svoj deo.

Ovakav pogled naziva se sistemski pristup. Simptom jednog člana porodice, na primer problem deteta u školi, često je signal da je celoj porodici potrebna promena. To ne znači da je neko kriv, nego da postoji prostor u kome promena može da počne.

Kako izgleda porodična psihoterapija?

Na prvom susretu upoznajem porodicu i to kako svako od članova vidi situaciju. Važno mi je da svako dobije prostor da govori i da bude saslušan, uključujući i decu.

U radu se najčešće bavimo:

• komunikacijom: kako razgovarate, slušate i rešavate sukobe,
• ulogama u porodici i tome ko šta nosi,
• granicama između roditelja i dece i između porodice i rodbine,
• pravilima, dogovorima i doslednošću,
• prelaznim periodima i promenama koje porodica prolazi,
• resursima i snagama koje porodica već ima.

Neki susreti su sa celom porodicom, neki samo sa roditeljima ili sa pojedinim članovima. Raspored dogovaramo zajedno.

Susreti se održavaju u Kragujevcu, u Svetogorskoj 9 (naselje Aerodrom), a trajanje i učestalost dogovaramo na prvom razgovoru.

Moj tinejdžer odbija da dođe. Šta sada?

To je čest početak i ne znači da je rad nemoguć. Mogu da počnu roditelji, jer promene u načinu na koji roditelji reaguju često menjaju i ponašanje tinejdžera. Mladi se kasnije uključe kada vide da razgovor nije usmeren protiv njih.

Više o radu sa mladima i roditeljima pročitajte na stranici adolescentne krize.

Kako je porodična psihoterapija povezana sa drugim oblastima mog rada?

Porodični pogled prožima sve što radim. U radu sa zavisnostima on je osnova stranice podrška porodici, a u radu sa parovima povezuje se sa bračnim savetovanjem. Kod mladih sportista porodica ima veliku ulogu u tome kako dete doživljava pritisak i uspeh.

Da li je rad poverljiv?

Da. Ono što se kaže tokom susreta ostaje u prostoru terapije. Na početku dogovaramo kako postupamo sa informacijama iz individualnih razgovora, kako bi svi članovi porodice mogli da govore otvoreno. Granice poverljivosti postoje samo kada je ugrožena nečija bezbednost, posebno bezbednost dece.

U hitnoj situaciji: ako je nečiji život ili bezbednost u neposrednoj opasnosti, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili policiju na 192.

Prvi korak

Ako osećate da je vašoj porodici potreban razgovor u kome će svi biti saslušani, pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi susret. Druge oblike rada pronaći ćete na stranici partnersko i porodično savetovanje.