Da li je zavisnost od interneta zvanična dijagnoza?

Nije. U stručnim klasifikacijama ne postoji opšta dijagnoza zavisnosti od interneta, pa se češće govori o problematičnom ili prekomernom korišćenju. Izuzetak je poremećaj igranja video-igara, koji je uvršten u Međunarodnu klasifikaciju bolesti (MKB-11). Bez obzira na naziv, posledice po san, raspoloženje i odnose mogu biti sasvim stvarne.

Koliko sati dnevno na telefonu je previše?

Ne postoji jedan broj koji važi za sve. Važnije je šta korišćenje istiskuje: san, školu, posao, kretanje, razgovore uživo. Ako se teško zaustavljate, osećate nemir bez telefona ili vam korišćenje stvara probleme, to je znak da vredi nešto menjati.

Kako da ograničim detetu telefon bez stalnih svađa?

Ograničenja najbolje funkcionišu kada su dogovorena unapred, jasna i ista za sve članove porodice, uključujući roditelje. Naglo oduzimanje telefona bez objašnjenja često pojačava sukob. U radu sa porodicom pravimo dogovore koje je moguće održati i bavimo se onim što je ispod problema.

Zavisnost od interneta i telefona - pomoć, Kragujevac

Problematično ili prekomerno korišćenje interneta, koje se u svakodnevnom govoru naziva zavisnost od interneta, znači da vreme provedeno na telefonu, društvenim mrežama ili onlajn sadržajima izmiče kontroli i počinje da šteti snu, obavezama i odnosima. To nije zvanična dijagnoza, ali posledice mogu biti stvarne i teške. U psihoterapijskom radu bavimo se time šta osoba traži na mreži i kako da povrati ravnotežu.

Kako prepoznati prekomerno korišćenje interneta?

Problem obično ne prepoznajemo po broju sati, nego po tome šta korišćenje radi životu. Mnogi provode dosta vremena na mreži zbog posla ili škole i nemaju nikakav problem.

Na problem ukazuju sledeći znakovi:

„samo da pogledam“ redovno se pretvara u sate,
kasno se leže i loše spava zbog telefona,
javlja se nemir, nervoza ili praznina kada mreža nije dostupna,
obaveze, škola ili posao trpe,
razgovori uživo, druženja i hobiji se povlače,
telefon postaje glavni način da se pobegne od neprijatnih osećanja,
pokušaji da se smanji korišćenje ne uspevaju.

Koji oblici korišćenja interneta najčešće postaju problem?

Najčešće su to društvene mreže i beskonačno skrolovanje kratkih video-sadržaja, zatim onlajn kupovina, praćenje vesti, sadržaji za odrasle i stalno dopisivanje. Svaki od ovih oblika nudi brzu nagradu koja se lako ponavlja.

Igranje video-igara i onlajn kockanje imaju svoje specifičnosti, pa o njima pišem posebno: zavisnost od video-igara i zavisnost od kockanja.

Dete je stalno na telefonu – šta da radim kao roditelj?

Prvo pokušajte da razumete šta dete na mreži dobija: društvo, potvrdu, beg od dosade, pritiska ili usamljenosti. Telefon je često rešenje za neki drugi problem, a ne sam problem.

Nekoliko stvari koje obično pomažu:

razgovarajte radoznalo, a ne optužujuće,
dogovorite jasna pravila, na primer bez telefona za stolom i u spavaćoj sobi noću,
važe ista pravila za sve, i za odrasle,
ponudite alternativu: zajedničko vreme, sport, druženje,
izbegavajte naglo i potpuno oduzimanje kao jedinu meru.

Ako su promene u ponašanju deteta veće od pitanja telefona, pogledajte i stranicu o adolescentnim krizama.

Kako izgleda psihoterapijska podrška?

Rad se ne svodi na zabrane, nego na razumevanje i postepenu promenu. Zajedno istražujemo kada i zašto korišćenje postaje prekomerno i šta ga pokreće.

U radu se najčešće bavimo:

prepoznavanjem okidača, kao što su dosada, stres, samoća ili konflikt,
građenjem dnevnog ritma u kome ima mesta za san, obaveze i ljude,
praktičnim ograničenjima koja osoba sama bira,
osećanjima koja su se „gasila“ telefonom,
odnosima u porodici, kada je korišćenje interneta postalo izvor sukoba.

Kod mladih je uključivanje roditelja često ključno. Ovaj način rada objašnjavam na stranici sistemski pristup, a za roditelje i partnere korisna je i stranica podrška porodici.

Da li je razgovor poverljiv?

Da. Ono što podelite ostaje između nas. Kada radim sa mladima, sa roditeljima unapred dogovaramo šta se deli, kako bi mlada osoba mogla da govori otvoreno.

U hitnoj situaciji: ako primetite znake samopovređivanja ili je nečija bezbednost ugrožena, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili se javite u najbližu hitnu službu.

Prvi korak

Ako vas brine sopstveno korišćenje interneta ili korišćenje nekog bliskog, javite se preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor. Ostale oblasti rada sa zavisnostima pronaći ćete na stranici psihoterapija kod bolesti zavisnosti.