Da li je trema pred takmičenje znak slabog samopouzdanja?

Ne nužno. Određena napetost pred nastup je normalna i često pomaže da budete spremni. Problem nastaje kada je trema toliko jaka da sputava izvođenje ili kada je prate misli da ćete sigurno podbaciti. Sa tremom se može raditi kroz disanje, rutine i rad sa mislima.

Šta da radim kada izgubim samopouzdanje posle loše serije?

Korisno je pomeriti pažnju sa rezultata na ono što možete da kontrolišete: pripremu, trud i izvođenje pojedinačnih zadataka. Mali, dostižni ciljevi vraćaju osećaj kompetentnosti. Ako pad traje duže, mentalni trening pomaže da se razume šta ga održava.

Kako roditelj može da podrži samopouzdanje mladog sportiste?

Najviše pomaže kada dete oseća da je prihvaćeno bez obzira na rezultat. Pohvalite trud, napredak i hrabrost, a tehničke komentare prepustite treneru. Izbegavajte poređenje sa drugom decom i detaljnu analizu grešaka odmah posle utakmice.

Samopouzdanje sportista - mentalni trening, Kragujevac

Samopouzdanje u sportu je uverenje sportiste da može da izvede ono što zna, i kada je pritisak najveći. Stabilno samopouzdanje ne zavisi samo od poslednjeg rezultata, nego počiva na pripremi, iskustvu i odnosu prema greškama. U mentalnom treningu ga gradimo postepeno, kroz konkretne veštine i nova iskustva uspeha.

Zašto na treningu igram dobro, a na takmičenju ne?

Najčešće zato što na takmičenju glavu zauzmu misli o ishodu, očekivanjima i mogućem neuspehu. Telo reaguje napetošću, pokreti postaju oprezni, a sportista igra „da ne bi pogrešio“ umesto da igra svoju igru.

To je čest obrazac kod sportista koji imaju odličnu tehniku. Znanje postoji, ali mu pritisak ne dozvoljava da se pokaže.

Dobra vest je da se ovaj jaz može smanjiti. Kada sportista nauči da usmeri pažnju na ono što može da kontroliše i da drugačije razgovara sa sobom, razlika između treninga i takmičenja postaje manja.

Kako prepoznati nisko ili nestabilno samopouzdanje?

Nisko samopouzdanje se često vidi u ponašanju na terenu, ne samo u onome što sportista govori. Neki od znakova:

izbegavanje odgovornosti u ključnim trenucima,
igranje „na sigurno“ i izbegavanje rizika,
jaka samokritika posle svake greške,
velika zavisnost od pohvale trenera ili roditelja,
oscilacije: odlično kada ide, potpuni pad kada ne ide,
trema koja počinje danima pre takmičenja.

Kako izgleda rad na samopouzdanju u mentalnom treningu?

Rad počinje od toga na čemu se vaše samopouzdanje sada zasniva i šta ga ruši. Zatim gradimo temelje koji su stabilniji od jednog rezultata.

U radu se najčešće bavimo:

unutrašnjim govorom – kako razgovarate sa sobom posle greške i pred nastup,
podsećanjem na stvarne dokaze sopstvene spremnosti i napretka,
ciljevima usmerenim na proces, koje možete da kontrolišete,
vizualizacijom uspešnog izvođenja,
regulacijom treme kroz disanje i rutine,
odnosom prema greškama kao delu učenja, a ne dokazu neuspeha.

Samopouzdanje je tesno povezano sa pažnjom. Sportista koji ume da vrati fokus i koncentraciju posle greške manje se plaši greške. Rad na samopouzdanju je takođe važan deo povratka posle povrede, o čemu pišem na stranici oporavak nakon povrede.

Kakvu ulogu imaju roditelji i trener?

Okruženje snažno utiče na to kako sportista doživljava sebe. Kod mladih sportista, način na koji roditelji reaguju posle utakmice često oblikuje unutrašnji glas deteta.

Zato kod mladih sportista uključujem i roditelje, a saradnja sa trenerom moguća je uz pristanak sportiste. Ovaj širi pogled objašnjavam na stranici sistemski pristup.

Kada je potrebna druga vrsta pomoći?

Ako je nesigurnost praćena dugotrajnom tugom, jakom anksioznošću i van sporta, problemima sa ishranom ili mislima o samopovređivanju, potrebna je i druga stručna pomoć. U tom slučaju ću vam to reći i uputiti vas odgovarajućem stručnjaku.

Prvi korak

Ako osećate da vas nesigurnost sputava da pokažete ono što znate, javite se preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor. Ostale oblasti rada pronaći ćete na stranici mentalni trening sportista.