Da li je strah od ponovne povrede normalan?

Jeste i veoma je čest. Telo može biti spremno pre nego što se glava oseti sigurno. Strah se obično vidi kao oprez u pokretima, izbegavanje duela ili određenih situacija. Sa njim se može raditi postepeno, kroz vizualizaciju, ciljeve i iskustva uspešnog izvođenja.

Kada je pravo vreme za mentalnu podršku tokom povrede?

Što ranije, to bolje. Podrška je korisna odmah po povredi, kada su šok i razočaranje najveći, ali i tokom rehabilitacije i u fazi povratka. Mnogi sportisti se jave tek kada primete da su fizički spremni, a i dalje ne igraju kao pre.

Da li mentalni trening skraćuje oporavak?

Mentalni trening ne može da zameni medicinski oporavak niti da ubrza zarastanje tkiva. Može da pomogne da sportista ostane motivisan, dosledno sprovodi rehabilitaciju i vrati se na teren spremniji i sigurniji. Odluku o povratku uvek donose lekar i stručni tim.

Mentalni oporavak nakon sportske povrede, Kragujevac

Mentalni oporavak nakon sportske povrede je rad na strahu, frustraciji, gubitku motivacije i nesigurnosti koji prate povredu i rehabilitaciju. O telu brinu lekari i fizioterapeuti, a mentalni trening pomaže da glava bude spremna kada se telo vrati na teren. Najviše pomaže kada počne rano i traje kroz ceo oporavak.

Zašto je povreda teška i za glavu, a ne samo za telo?

Zato što povreda ne oduzima samo trening, nego i rutinu, ekipu, cilj i deo identiteta. Mnogi sportisti se preko sporta doživljavaju, pa povreda pokreće pitanja „ko sam ja bez sporta“ i „da li ću se ikada vratiti na isti nivo“.

Česta iskustva tokom oporavka:

šok, ljutnja i razočaranje odmah posle povrede,
osećaj izolovanosti od tima,
nestrpljenje i frustracija zbog sporog napretka,
pad motivacije za monotone vežbe rehabilitacije,
strah od ponovne povrede pri povratku,
pritisak da se vrati pre nego što je spreman.

Kako se nositi sa strahom od ponovne povrede?

Strah se smanjuje postepeno, kroz iskustva u kojima sportista vidi da telo izdržava. Ne pomaže kada se ignoriše ili kada se sportista „gura“ preko njega.

U radu koristimo:

vizualizaciju sigurnog izvođenja pokreta i situacija koje plaše,
postepene ciljeve dogovorene sa stručnim timom,
rad sa mislima koje pojačavaju strah,
tehnike disanja i opuštanja pre izazovnih vežbi,
praćenje napretka koji je inače lako prevideti.

Cilj nije da strah potpuno nestane, nego da prestane da upravlja vašim pokretima i odlukama na terenu. Mnogi sportisti se vrate sa većom svešću o sopstvenom telu i boljim veštinama nošenja sa pritiskom nego pre povrede.

Kako izgleda mentalna podrška tokom oporavka?

Rad prilagođavamo fazi oporavka. Odmah posle povrede fokus je na prihvatanju i organizovanju novog ritma, tokom rehabilitacije na motivaciji i ciljevima, a pred povratak na samopouzdanju i strahu.

U radu se najčešće bavimo:

prihvatanjem povrede i osećanja koja je prate,
održavanjem motivacije za rehabilitaciju,
ostajanjem u vezi sa timom i sportom,
vraćanjem samopouzdanja u telo i sopstvene sposobnosti,
obnavljanjem fokusa na izvođenje umesto na povredu.

Kakva je saradnja sa lekarom i fizioterapeutom?

Mentalni trening ide uporedo sa medicinskim oporavkom i ne zamenjuje ga. Odluke o opterećenju, vežbama i povratku na teren donose lekar, fizioterapeut i trener.

Uz pristanak sportiste, saradnja sa stručnim timom može biti korisna kako bi ciljevi bili usklađeni. Porodica takođe ima važnu ulogu tokom oporavka, posebno kod mladih sportista, a taj pogled objašnjavam na stranici sistemski pristup.

Kada je potrebna dodatna pomoć?

Duga povreda ili kraj karijere ponekad dovode do dugotrajne tuge, nesanice, povlačenja ili bezvoljnosti koja ne prolazi. Ako primetim da je potrebna procena lekara ili psihijatra, reći ću vam to otvoreno.

Prvi korak

Ako ste povređeni ili se vraćate posle povrede, a osećate da glava nije spremna kao telo, javite se preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor. Ostale oblasti rada pronaći ćete na stranici mentalni trening sportista.