Da li je svako ko svakodnevno pije zavisan od alkohola?

Ne nužno, ali svakodnevno pijenje je razlog za oprez. Važnije od količine je da li osoba može da kontroliše pijenje, da li joj alkohol postaje potreban da bi se opustila ili funkcionisala i da li nastavlja uprkos posledicama. Iskren razgovor sa stručnim licem pomaže da se to razjasni.

Mogu li sam da prestanem da pijem?

Neki ljudi uspevaju, ali kod dugotrajnog i obilnog pijenja nagli prekid može izazvati ozbiljnu apstinencijalnu krizu. Zato je važno da se prestanak planira sa lekarom. Psihoterapijska podrška zatim pomaže da se apstinencija ili promena održi i kada prođu prve nedelje.

Moj muž pije, a ne želi da prizna da ima problem. Šta da radim?

Ne morate čekati da on bude spreman. Možete doći sami i raditi na tome kako da zaštitite sebe i decu, kako da postavite jasne granice i kako da razgovarate bez stalnih svađa. Promena u porodici često podstakne i osobu koja pije da potraži pomoć.

Da li će iko saznati da dolazim na razgovor?

Ne. Razgovori su poverljivi i podaci o vama se ne dele ni sa kim bez vaše saglasnosti. Izuzetak je samo situacija ozbiljne opasnosti po nečiji život, o čemu razgovaramo na početku rada.

Zavisnost od alkohola Kragujevac - psihoterapijska podrška

Zavisnost od alkohola je stanje u kome osoba gubi kontrolu nad pijenjem i nastavlja da pije uprkos šteti koju to nanosi zdravlju, poslu i odnosima. U psihoterapijskom radu bavimo se time zašto je alkohol postao potreban, kako izaći na kraj bez njega i kako sačuvati promenu. Taj rad ide uporedo sa medicinskom pomoći kada je ona potrebna, a ne umesto njega.

Kako da prepoznam da imam problem sa alkoholom?

Problem obično postoji kada alkohol prestane da bude izbor i postane potreba. Mnogi ljudi godinama funkcionišu na poslu i spolja deluju „u redu“, dok se problem razvija postepeno.

Znakovi na koje vredi obratiti pažnju:

potrebno vam je sve više pića da biste osetili isti efekat,
teško vam je da stanete posle jedne ili dve čaše,
pijete da biste se smirili, zaspali ili izdržali dan,
ujutru osećate drhtanje, znojenje, nemir ili mučninu koji prolaze kada popijete,
obećavate sebi i drugima da ćete piti manje, ali to ne uspeva,
krijete koliko pijete ili se ljutite kada vas neko pita,
pijenje izaziva svađe, probleme na poslu ili u saobraćaju.

Ako se prepoznajete u nekoliko ovih tačaka, to ne znači da ste „slabi“. Znači da je vreme da potražite podršku.

Šta da radim ako moj muž, žena ili roditelj pije?

Prvo, znajte da niste krivi za tuđe pijenje i da ga ne možete sami kontrolisati. Ono što možete jeste da promenite način na koji reagujete i da se zaštitite.

Porodica osobe koja pije često živi u napetosti, strahu i stidu. Neko pokriva izostanke, neko pravda ponašanje pred drugima, deca uče da ćute. U radu sa članovima porodice bavimo se time kako da izađete iz tih uloga, kako da postavite granice i kako da razgovarate o problemu bez optuživanja. Više o tome pročitajte na stranici podrška porodici.

Zašto je za prestanak pijenja potreban i lekar?

Zato što nagli prekid dugotrajnog i obilnog pijenja može biti opasan po zdravlje, pa i po život. Apstinencijalna kriza može uključivati jako drhtanje, nesanicu, uznemirenost, a u težim slučajevima i napade i delirijum.

Detoksikacija, lekovi i praćenje fizičkog zdravlja pripadaju lekarima, najčešće psihijatru ili lekaru opšte prakse. Moj rad počinje paralelno ili nakon toga i odnosi se na ono što sledi: kako živeti bez alkohola, kako prepoznati okidače i kako graditi odnose iznova.

Kako izgleda psihoterapijska podrška kod zavisnosti od alkohola?

Rad počinje razgovorom o vašoj situaciji, bez osude i bez pritiska. Zajedno procenjujemo koliko je problem izražen, da li je potrebna medicinska pomoć i šta je vaš cilj.

Tokom rada najčešće se bavimo:

ulogom koju je alkohol imao u vašem životu i osećanjima koja je „rešavao“,
okidačima – ljudima, mestima, stresu, samoći, dosadi,
novim načinima opuštanja i nošenja sa teškim danima,
planom za trenutke krize i za povratak posle eventualnog posrnuća,
odnosima u porodici i obnavljanjem poverenja.

Kada je moguće, u rad uključujem i partnera ili druge članove porodice. Ovaj način rada objašnjavam na stranici sistemski pristup.

Da li je razgovor zaista poverljiv?

Jeste. Diskrecija je osnova ovog rada, jer stid i strah od osude često godinama odlažu traženje pomoći. Ono što podelite ostaje između nas, osim u retkim situacijama neposredne opasnosti po nečiji život, o čemu razgovaramo na početku.

U hitnoj situaciji: ako je osoba u teškom stanju opijenosti, ima napade, zbunjena je ili je ugrožen nečiji život, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili se javite u najbližu hitnu službu.

Prvi korak

Ne morate biti sigurni da li je „dovoljno ozbiljno“ da biste se javili. Ako vas pijenje, vaše ili tuđe, brine, to je dovoljan razlog za razgovor. Pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi susret. Ostale oblasti rada sa zavisnostima pronaći ćete na stranici psihoterapija kod bolesti zavisnosti.