Sistemski pristup
Šta je sistemska psihoterapija i zašto u rad uključujem porodicu i bliske ljude.
Autor: Nevena Vasović, diplomirani pedagog
Sistemska psihoterapija je psihoterapijski pristup koji probleme pojedinca posmatra u kontekstu njegovih odnosa: porodice, partnerstva, škole, posla ili sportskog tima. Umesto pitanja „šta nije u redu sa ovom osobom“, postavlja pitanje „šta se dešava u odnosima koji održavaju problem i kako ih možemo promeniti“. Zato u rad, kada je korisno, uključujem i bliske ljude.
Šta je sistemska psihoterapija?
Sistemska psihoterapija je pravac koji se razvio sredinom 20. veka iz porodične terapije i teorije sistema. Polazi od ideje da je porodica, kao i svaka grupa ljudi koji su povezani, sistem u kome promena jednog člana utiče na sve ostale.
Zato se na simptom, na primer zavisnost, buntovništvo tinejdžera ili stalne svađe, ne gleda samo kao na problem jedne osobe. Simptom se posmatra i kao signal da je celom sistemu potrebna promena.
Koje su osnovne ideje sistemskog pristupa?
Sistemski pristup se oslanja na nekoliko jednostavnih ideja:
- Kružna, a ne linearna uzročnost. U odnosima retko postoji jedan uzrok i jedna posledica. Ponašanja se međusobno podstiču i održavaju. Kada jedan partner kritikuje, drugi se povlači, a povlačenje izaziva još veću kritiku.
- Obrasci, a ne krivci. Pažnja je na tome šta se ponavlja među ljudima, a ne na tome ko je kriv.
- Uloge, pravila i granice. Svaka porodica ima nepisana pravila i uloge. Neka pravila pomažu, a neka su korisna samo u nekom ranijem periodu.
- Životni ciklus porodice. Porodice prolaze kroz prelaze, kao što su brak, rođenje deteta, adolescencija, odlazak dece od kuće i gubici. Krize se često javljaju upravo u tim prelazima.
- Resursi i snage. Svaki sistem već ima snage na kojima se gradi promena.
Zašto se u terapiju uključuje porodica?
Zato što je promena stabilnija kada se ne menja samo jedna osoba, nego i okruženje u kome živi. Ako se osoba posle terapije vrati u isti obrazac odnosa, stare navike se lakše vraćaju.
Uključivanje porodice ne znači da je porodica kriva. Znači da porodica može biti važan deo rešenja i da i njeni članovi zaslužuju podršku, jer i oni nose teret problema.
Kako sistemski pristup primenjujem u svom radu?
Sistemski pogled je zajednička nit svih oblasti kojima se bavim.
Kod bolesti zavisnosti
Zavisnost menja celu porodicu, a porodica, često nesvesno, utiče na to da li se zavisnost održava ili slabi. Zato radim i sa osobom sa zavisnošću i sa njenim bliskima, a supružnicima i roditeljima nudim posebnu podršku porodici. Više o ovoj oblasti: psihoterapija kod bolesti zavisnosti.
U partnerskim i porodičnim odnosima
U radu sa parovima i porodicama sistemski pristup pomaže da se prestane sa traženjem krivca i počne sa menjanjem obrazaca. Više o tome: partnersko i porodično savetovanje i porodična psihoterapija.
Kod adolescentnih kriza
Kriza tinejdžera je istovremeno i kriza porodice koja prolazi kroz prelaz iz detinjstva u odraslost. Zato radim i sa mladima i sa roditeljima. Više o tome: adolescentne krize.
U mentalnom treningu sportista
Sportista je deo sistema koji čine trener, tim, roditelji i klub. Pritisak, samopouzdanje i motivacija oblikuju se i u tim odnosima. Kod mladih sportista zato često uključujem roditelje, a saradnja sa trenerom moguća je uz pristanak sportiste. Više o tome: mentalni trening sportista.
Može li sistemski rad sa jednom osobom?
Može. Sistemski pristup nije određen brojem ljudi u prostoriji, nego načinom posmatranja. I kada radim sa jednom osobom, istražujemo njene odnose, uloge i obrasce koje nosi iz porodice. Promena kod jedne osobe često pokreće promene i kod drugih.
Kako izgleda prvi razgovor?
Na prvom razgovoru upoznajem vašu situaciju i odnose koji su u nju uključeni. Zajedno procenjujemo ko bi mogao da učestvuje u radu i u kom trenutku. Niko ne mora da dolazi protiv svoje volje, a pravila o poverljivosti dogovaramo na početku.
Ako želite da proverite da li vam ovaj način rada odgovara, pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor.
Česta pitanja
- Da li sistemska psihoterapija znači da cela porodica mora da dolazi?
- Ne. Sistemski je pre svega način razmišljanja o problemu, a ne broj ljudi u prostoriji. Moguće je raditi sistemski i sa jednom osobom, posmatrajući njene odnose i obrasce. Druge članove porodice uključujemo kada je to korisno i kada su spremni.
- Da li sistemska terapija traži krivca u porodici?
- Ne, i upravo to je jedna od njenih glavnih odlika. Umesto pitanja ko je kriv, postavlja se pitanje šta održava problem i šta svako može da promeni. Takav pristup obično smanjuje odbranu i olakšava saradnju.
- Za koga je sistemska psihoterapija pogodna?
- Za pojedince, parove i porodice. Posebno je korisna kada problem jednog člana utiče na sve, na primer kod zavisnosti, kriza u odrastanju, partnerskih sukoba ili velikih životnih promena. Može se primeniti i u drugim sistemima, kao što su sportski tim ili škola.
- Po čemu se sistemska psihoterapija razlikuje od drugih pristupa?
- Mnogi psihoterapijski pristupi stavljaju fokus na unutrašnji svet pojedinca: misli, osećanja, prošla iskustva. Sistemski pristup se bavi i time, ali stavlja naglasak na odnose, komunikaciju i obrasce između ljudi. Polazi od toga da se pojedinac najbolje razume u kontekstu u kome živi.
- Koliko traje sistemski psihoterapijski rad?
- Trajanje zavisi od teme i ciljeva. Sistemski rad je često usmeren na konkretne promene u odnosima, pa susreti ne moraju biti svake nedelje, nego se mogu dogovarati u dužim razmacima. Okvirni plan dogovaramo posle prvih razgovora.