Da li osoba sa zavisnošću mora sama da želi promenu da bi rad imao smisla?

Unutrašnja motivacija mnogo pomaže, ali retko postoji od samog početka. Često se javlja tek tokom rada, kada osoba počne da vidi šta je zavisnost odnela i šta može da dobije nazad. Zato na prve razgovore dolaze i ljudi koji još nisu sigurni da imaju problem.

Mogu li da dođem ako član moje porodice odbija da potraži pomoć?

Možete. Rad sa članom porodice ima vrednost sam po sebi: pomaže vam da se zaštitite, da prestanete da održavate obrasce koji hrane zavisnost i da drugačije razgovarate sa bliskom osobom. Promena u porodici često je i prvi podsticaj da osoba sa zavisnošću i sama zatraži pomoć.

Koliko dugo traje psihoterapijski rad kod zavisnosti?

To zavisi od vrste zavisnosti, od toga koliko dugo traje i od okolnosti u porodici. Oporavak je proces koji se ne meri danima, nego mesecima, a tempo i ciljeve dogovaramo zajedno. Okvirni plan dobijate posle prvih razgovora.

Da li je potrebno uputstvo lekara?

Za razgovor sa mnom nije potreban uput. Ipak, ako postoji potreba za medicinskom pomoći, na primer kod dugotrajnog i obilnog pijenja, savetujem da se paralelno javite lekaru. Psihoterapijski rad i medicinska pomoć se ne isključuju, nego dopunjuju.

Psihoterapija bolesti zavisnosti Kragujevac

Psihoterapija kod bolesti zavisnosti je poverljiv razgovorni rad koji osobi pomaže da razume šta je drži u zavisnosti, da napravi promenu i da je održi. Radim sa zavisnošću od alkohola, kockanja i video-igara i sa prekomernim korišćenjem interneta, a u rad, kada je to korisno, uključujem i porodicu. Medicinski deo oporavka, kao što su detoksikacija i lekovi, pripada lekarima, a moj rad može ići uporedo sa njim.

Sa kojim zavisnostima radim?

Radim sa zavisnostima od supstanci i sa takozvanim zavisnostima ponašanja, kod kojih nema supstance, ali obrazac gubitka kontrole izgleda slično:

Zavisnost od alkohola – kada piće postane način da se izdrži dan, a obećanja da će biti manje ne uspevaju.
Zavisnost od kockanja – kladionice, onlajn kazina, automati i sve veći dugovi.
Zavisnost od video-igara – kada igranje istisne školu, posao, san i odnose.
Zavisnost od interneta – prekomerno korišćenje društvenih mreža, telefona i onlajn sadržaja.

Posebnu pažnju posvećujem onima koji žive pored osobe sa zavisnošću. O tome više na stranici podrška porodici.

Kako da prepoznam da je u pitanju zavisnost?

Zavisnost se najčešće prepoznaje po gubitku kontrole i po tome što se ponašanje nastavlja uprkos jasnoj šteti. Nije presudno koliko neko pije, igra ili kocka, nego šta mu to radi u životu.

Znakovi koji se ponavljaju kod različitih zavisnosti:

sve više vremena, novca ili supstance da bi se postigao isti osećaj,
neuspeli pokušaji da se ograniči ili prestane,
nervoza, razdražljivost ili praznina kada to nije moguće,
skrivanje, umanjivanje i laganje bliskima,
zapostavljanje posla, škole, porodice i stvari koje su ranije bile važne,
nastavljanje uprkos svađama, dugovima, zdravstvenim ili pravnim posledicama.

Ova lista ne služi za postavljanje dijagnoze. Ako u njoj prepoznajete sebe ili nekog bliskog, to je dovoljan razlog za razgovor.

Šta da radim ako zavisnost ima neko meni blizak?

Možete potražiti pomoć i ako osoba sa zavisnošću još nije spremna da dođe. Supružnici i roditelji mi se često prvi javljaju, sa pitanjima poput „muž kocka, šta da radim“ ili „dete stalno igra igrice i ne mogu da ga odvojim od računara“.

U radu sa porodicom razgovaramo o tome kako da zaštitite sebe i decu, šta nesvesno održava problem i kako da razgovarate tako da se smanji otpor. Više o tome pročitajte na stranici podrška porodici.

Zašto u rad uključujem porodicu?

Zato što zavisnost ne pogađa samo jednu osobu, nego ceo sistem odnosa oko nje. Porodica se tokom vremena prilagođava zavisnosti: neko pokriva, neko kontroliše, neko se povlači, a deca preuzimaju uloge koje im ne pripadaju.

Ovakav način rada naziva se sistemski pristup. On ne traži krivca, nego posmatra obrasce u odnosima i resurse koje porodica ima. Kada se ti obrasci promene, oporavak ima čvršće uporište, a povratak starim navikama postaje manje verovatan.

Kako izgleda psihoterapijska podrška kod zavisnosti?

Rad počinje prvim razgovorom u kome upoznajem vašu situaciju i zajedno procenjujemo šta je potrebno. Nakon toga dogovaramo ciljeve i način rada.

Tokom rada najčešće se bavimo sledećim:

razumevanjem funkcije zavisnosti – šta ona osobi „daje“ i od čega je štiti,
prepoznavanjem okidača, situacija i osećanja koja vode ka ponovnom posezanju,
građenjem novih načina da se izađe na kraj sa stresom, dosadom, tugom i pritiskom,
prevencijom recidiva i planom za trenutke krize,
popravljanjem odnosa i poverenja u porodici.

Susreti se održavaju u Kragujevcu, u Svetogorskoj 9 (naselje Aerodrom), a trajanje i učestalost dogovaramo prema potrebama.

Da li je psihoterapija dovoljna ili je potreban i lekar?

To zavisi od vrste i težine zavisnosti. Kod zavisnosti od alkohola i drugih supstanci često je potrebna i medicinska pomoć: detoksikacija, lekovi ili psihijatrijsko praćenje. Nagli prekid dugotrajnog i obilnog pijenja može biti opasan po zdravlje, pa se planira sa lekarom.

Moj rad ne zamenjuje rad lekara, nego ide uz njega. Kada procenim da je potrebna lekarska pomoć, reći ću vam to otvoreno i uputiti vas kome da se obratite.

Da li je razgovor poverljiv?

Da. Sve što podelite ostaje između nas, a diskrecija je osnova rada sa zavisnostima, gde su stid i strah od osude česti. Granice poverljivosti postoje samo kada je ozbiljno ugrožen nečiji život ili bezbednost, i o njima razgovaramo na samom početku.

Ako u rad uključimo članove porodice, unapred dogovaramo šta se deli, a šta ostaje u individualnom razgovoru.

U hitnoj situaciji: ako je nečiji život ili zdravlje u neposrednoj opasnosti, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili se javite u najbližu hitnu službu.

Kako da zakažem prvi razgovor?

Prvi korak je najteži, a ne mora biti savršen. Možete doći sami, sa partnerom ili sa članom porodice, i ne morate unapred znati šta tačno želite da promenite. Pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor u terminu koji vam odgovara.