Strah od greške u sportu: zašto se javlja i kako ga mentalni trening smanjuje

Strah od greške u sportu javlja se kada je sportista više usmeren na posledice greške, kao što su kritika, razočaranje trenera ili roditelja i sopstvena samokritika, nego na samu igru. Tada igra oprezno, izbegava odgovornost i često greši upravo zato što se toga boji. Mentalni trening pomaže tako što sportista uči da grešku doživi kao deo igre, da se brzo vrati u fokus i da gradi samopouzdanje koje ne zavisi samo od rezultata.

Zašto se sportista „zaledi“ kada je najvažnije?

Kada se pojavi strah, telo reaguje napetošću: mišići se stežu, disanje se ubrzava, a pažnja se suzi. Pokreti koji su na treningu bili automatski odjednom postaju kruti i spori, jer sportista počinje da razmišlja o svakom pokretu.

Zato mnogi roditelji i treneri kažu isto: „Na treningu je odličan, a na utakmici kao da nije on.“ Tehnika nije nestala. Promenilo se ono što se dešava u glavi.

Odakle dolazi strah od greške?

Najčešće iz kombinacije više stvari:

• pritisak rezultata - kada se vrednost sportiste meri samo pobedom,
• kritika posle greške - od trenera, roditelja, saigrača ili sa društvenih mreža,
• perfekcionizam - visoki zahtevi prema sebi i nemogućnost da se oprosti sebi,
• loše iskustvo - jedna velika greška koja se pamti i „vraća“ u sličnim situacijama,
• osećaj da se mora opravdati očekivanje - posebno kod talentovane dece od kojih se mnogo očekuje.

Kako strah od greške utiče na igru?

Sportista koji se boji greške često:

• izbegava da traži loptu ili da preuzme odgovornost,
• bira „sigurno“ rešenje umesto najboljeg,
• posle greške dugo ne može da se vrati u igru,
• previše razmišlja tokom akcije,
• oseća mučninu, nesanicu ili napetost pred takmičenje,
• gubi radost u sportu koji je ranije voleo.

Kada strah traje dugo, može da dovede i do gubitka motivacije, o čemu pišem na stranici motivacija.

Kako mentalni trening smanjuje strah od greške?

U mentalnom treningu sportista radimo na konkretnim veštinama, koje se vežbaju kao i svaka druga veština u sportu:

1. Rutina pred nastup. Kratak, uvek isti niz radnji i misli koji smiruje telo i usmerava pažnju na zadatak.
2. Disanje. Jednostavne tehnike disanja koje sportista može da koristi na klupi, pred penal ili servis.
3. Reč za povratak u igru. Kratka reč ili gest koji posle greške „resetuje“ pažnju na sledeću akciju.
4. Ciljevi koji zavise od sportiste. Umesto „moram da pobedim“, cilj je „igram hrabro i tražim loptu“.
5. Unutrašnji govor. Sportista uči da primeti kako razgovara sa sobom posle greške i da kritiku zameni podrškom koja ga vraća u igru.
6. Drugačiji odnos prema grešci. Greška postaje informacija iz koje se uči, a ne dokaz da nije dovoljno dobar.

Kako se gradi stabilno samopouzdanje pišem i na stranici samopouzdanje, a o vraćanju pažnje u igru na stranici fokus i koncentracija.

Uloga roditelja i trenera

Mladi sportisti strah od greške najčešće ne izmisle sami. On se gradi i kroz ono što čuju pored terena i u kolima na putu kući. Zato, kada je korisno, u rad uključujem i roditelje i trenere.

Nekoliko stvari koje pomažu odmah:

• posle utakmice prvo pitajte „kako si se osećao?“, a ne „zašto si promašio?“,
• pohvalite hrabrost i trud, ne samo rezultat,
• ostavite tehničku analizu treneru,
• pokažite da je greška deo sporta, i deo učenja.

Na sportistu utiče i ono što čita na telefonu, pa vam može biti koristan i tekst o tome kako digitalni svet utiče na mlade sportiste.

Kada potražiti podršku?

Kada strah od greške traje duže, kada sportista igra mnogo slabije na takmičenjima nego na treninzima ili kada sport prestaje da mu pričinjava radost. Mentalni trening je koristan i mladim i odraslim sportistima, amaterima i profesionalcima, u individualnim i ekipnim sportovima.

Ako ste sportista, roditelj ili trener iz Kragujevca, pišite mi preko stranice za kontakt i dogovorićemo prvi razgovor.